Светиње

Чудотворна икона Пресвете Богородице „КИКУТИСА“

 

На Кипарској планини Кико налази се манастир „Богородица Кикска“,посвећен рођењу Пресвете Богородице, познат по Богородичиној икони „Кикутиса“. По предању, то је једна од три иконе које је насликао свети апостол и јеванђелист Лука, а благословила ју је сама Богородица. На икони је изображена Пресвета Богородица како држи Христа десном руком.Назива се и милосна јер је извор милости. По узору на ову икону, у 18. веку, је насликана икона Мајке Божије која се по Кипарској, такође, назива „Кикутиса“. Разлика између ове две иконе је у томе што на нашој Кикутиси Христос држи отворен свитак и што су у угловима иконе изображени ликови четворице јеванђелиста(Јована, Матеја, Марка и Луке). Кончулска Кикутиса се првобитно налазила у манастиру Свете Тројице код Мушутишта на Косову.Икони није придавана никаква посебна важност, била је једна од многих старих икона. 1999. године, под најездом албанских екстремиста, сестринство на челу са игуманијом Катарином напушта манастир. Манастирски конаци и храм су спаљени. Када су епископ Атанасије (Јефтић), игуманија Катарина и протојерејставрофор Радивоје Панић дошли на згариште у опустелом храму их је дочекала, недирнута огњем, чудотворна икона Мајке Божије „Кикутиса“. Икона је пренета у манастир Кончул где се и данас налази.

 

Доласком сестринства, моштију и иконе Кикутисе, манастир после три века васкрсава у духовном и материјалном смислу. Мајка Божија не престаје да твори чуда преко своје иконе, коју је као и Кипарску, благоизволеле да посети својом силом, благодаћу и милошћу. Она је милостива Мајка свих хришћана и по вери истих бездетне чини родитељима, болесне здравима, несрећне радоснима...

 

Мошти светог мученика Јакова Персијанца

Свети Јаков је рођен у Персији, у хришћанској вери васпитан и хришћанком ожењен. Цар персијски Издигерд заволи светог Јакова због његове даровитости и окретности , и учини га правим племићем на двору своме. Поласкан царем Јаков се прелести и принесе жртву идолима, којима се и цар клањаше. Чувши за ово матер његова и жена, написаше му једно прекорно писмо, у коме га оплакаше као богоотпадника и душевног мртваца, молећи га ипак при крају писма, да би се покајао и Христу повратио. Ганут овим писмом Јаков се горко покаја и пред царем одважно исповеди своју веру у Христа Господа. Расрђен цар осуди га на смрт, но с тим, да му се одсеца све део по део тела, док не издахне. При сваком сечењу мученик покајани одаваше благодарност Богу. Из његових рана исхођаше благоухани мирис као од кипариса. Тако овај дивни светитељ откаја грах свој и представи се душом Христу Богу своме у царству небеском. Пострада око 400. Године.